Jelena Ačanski je završila doktorat iz bioloških nauka i, kako kaže, zabavište u dizajnu vektorskih ilustracija. Njene beskrajno šarmantne ilustracije lako su se ušunjale u srca mačkoljubljivih ljudi, ali osim duhovitih poruka na majicama za mačkarke/e, Jelena se ističe i svojim solidarnim kampanjama. Ovoga puta razgovaramo sa njom za rubriku Zašto doniramo o njenom solidarnom doprinosu Centru „Živeti uspravno“ i dostupnosti usluge personalne asistencije za osobe sa invaliditetom, kao i o njenim viđenjima solidarnosti, zajednice, promenama za pravedniji svet.
1. Tvoj rad poznat je širom interneta makar mačkoljupkama i mačkoljupcima kroz Uncut Creations. Osim što kroz svoj rad slaviš mačke, slaviš i život i to aktivno i posvećeno kroz podršku Centru Živeti uspravno u kampanji za prikupljanje prekopotrebnih sredstava. Šta te je podstaklo da na ovaj način postaneš saveznica njihovoj borbi? Kako je tekla i kako još uvek teče saradnja?
Uncutove kreacije su nastale sa željom da mogu aktivno da doprinosim društvu. Pojavom Brendly platforme 2020. godine, napokon se u Srbiji omogućio print on demand model poslovanja. Ukratko, radi se o platformi koja mi dozvoljava da se kreativno izrazim, a Brendly radi umesto mene sve od proizvodnje i slanja proizvoda, tj. celokupne prodajne logistike. To mi daje slobodu da se posvetim kreativnim delom, jer uz moj primarni posao i životni stil ne bih fizički uspela da se bavim celim procesom prodaje. Otvaranje Uncut prodavnice poklopilo se sa karantinom u proleće 2020, kada sam i videla objavu Javnog akvarijuma i tropikarijuma iz Beograda da im je potrebna finansijska podrška za hranu za životinje, jer zbog nemogućnosti prodaje ulaznica nisu imali profit sa kojim uspevaju da drže životinje sitim. Postavila sam nekoliko proizvoda u Uncut prodavnicu i objavila na društvenim mrežama da će sav profit od prodatih majica biti doniran njima. S obzirom na to da je tada Uncut tek počinjao poslovanje, a baza pratilaca bila mala, odziv je bio dobar i skupljena je prva suma za donaciju. Zatim se pojavilo apel azila za mačke Felix iz Subotice za lečenje mačka Miša od FIPa – odziv je bio još veći i skupljena je značajna suma. Posle su akcije same nastavile da se kotrljaju. Uncutove kreacije učestvovale su u brojnim humanitarnim licitacijama, uglavnom na Facebooku, ali i na društvenim događajima u zemlji i inostranstvu. Nisam sabirala koja suma novca je prikupljena zahvaljujući Uncutu, jer verujem da je svaka suma važna i da je svaka akcija u kojoj ljudi daju deo sebe neprocenjiva. Kad sam na Instagramu videla objavu Centra „Živeti uspravno“, počela sam da razmišljam o načinu na koji bih mogla doprineti njihovoj borbi, ne samo kroz jednokratnu donaciju, već kroz akciju sa većim dometom – u finansijskom smislu, ali i u širenju svesti o Centru, njegovoj misiji i značaju za društvo. Prvi deo inicijative je bio fokusiran na prihod od prodaje Uncut proizvoda, a zatim se proširilo na kampanju podrške – pozvala sam 3850 ljudi da doniraju 200 dinara i dele objave kako bismo skupili 770.000 dinara. Sada smo blizu tog cilja, ali to ne znači da će saradnja Uncuta i Centra stati. Naprotiv, nastavljamo do deblokade i, ko zna, možda nas čekaju još mnoge kreativne i važne akcije i uzajamna podrška. Ponosna sam jer su iz zajedničke saradnje nastale važne objave, video snimci i Viber stikeri koji šire svest o personalnoj asistenciji, abilizmu, podršci, zajedništvu. Još nešto se kuva u kuhinji Centra i Uncuta, obavezno zapratite Centrove profile na socijalnim mrežama.
Šta me je podstaklo da budem saveznica u njihovoj borbi? Kroz Mimine [Milica Mima Ružičić Novković, Centar „Živeti uspravno“] objave i mejlove sam osetila snagu i borbu jedne žene, neko bi rekao protiv vetrenjača. Istovremeno, primetila sam i izostanak podrške od strane institucija, što je Centar i dovelo u problem. Shvatila sam da oko Uncuta imam zajednicu divnih ljudi, određeno znanje iz oblasti copywriting-a i digitalnog marketinga, i da bi bilo greh ne iskoristiti taj resurs. Saradnja sa Centrom i komunikacija sa Mimom su pravo bogatstvo. Svaku ideju promišljamo zajedno i razrađujemo do najsitnijih detalja. Verujem da kroz ovaj proces obe učimo neprocenjive stvari i rastemo kao osobe.
2. Kako učimo od CŽU i drugih koje/i prate, promovišu i produbljuju tekovine pokreta osoba sa invaliditetom, personalna asistencija je jedan od najbitnijih preduslova za samostalan i dostojanstven život osoba sa invaliditetom. Kako ti vidiš ovu uslugu i kako bi objasnila nekome ko prvi put čuje za ovaj pojam – zašto je važno pružiti podršku dostupnosti ovoj usluzi, zašto se tiče i onih koji nemaju invaliditet?
Personalna asistencija omogućava svima da žive nezavisno i dostojanstveno. Činjenica da se u 21. veku još uvek borimo za dostupnost personalne asistencije svima kojima je potrebna predstavlja poraz našeg društva. Personalna asistencija nije samo fizička pomoć, ona je ključ za slobodu, za mogućnost da neko izađe napolje na cvetnu pijacu petkom, ode u šetnju kejom, poseti koncert, radi, studira, bavi se hobijima, meditira na Štrandu.
Važnost ove usluge nadilazi same korisnike personalne asistencije, jer podržavanjem njene dostupnosti gradimo inkluzivnije društvo. To društvo postaje zajednica u kojoj svako ima jednake šanse da uči, radi, trenira ili jednostavno prošeta Limanskim parkom i uživa u procvetalom drveću i oprašivačima koji ga posećuju. Kao društvo smo skloni da, u poslednje vreme sve više, vrednujemo sve kroz novac. Na primer, kako bi se ljudima približila važnost oprašivača, izračunata je ekonomska vrednost njihove usluge, koja globalno iznosi između 195 i 387 milijardi dolara godišnje. Zbog toga posebno naglašavam važnost uživanja i hobija kada se priča o personalnoj asistenciji, jer se ponekad ističe kako osobe sa invaliditetom, zahvaljujući personalnoj asistenciji, mogu doprineti društvu. Ipak, ovu uslugu nikako ne smemo monetizovati, jer to nije i ne sme biti njen cilj, već obezbeđivanje samostalnosti i prava na izbor u svakom aspektu života.
U saradnji sa Centrom Živeti uspravno, divnim ljudima koje sam upoznala putem Uncut zajednice na socijalnim mrežama, napravljen je video koji objašnjava šta je personalna asistencija. Taj video mi je posebno drag, jer su u njemu učestvovali ljudi koji su prepoznali vrednost solidarnosti i bez ustezanja stali pred kameru kako bi širili ovu važnu poruku. Video možete pogledati ovde: Instagram video.
3. Često govorimo o pojmovima “solidarnost” i “zajednica”, zapravo toliko često da su ovi pojmovi postali toliko slojeviti da svako ima svoje viđenje šta to znači. Šta su solidarnost i zajednica za tebe?
Solidarnost je deljenje tereta i uspeha, pružanje uzajamne podrške, i onaj dug zagrljaj koji daje snagu. Solidarnost je kada zajednica okupljena oko Uncutovih kreacija deli objave o Centru „Živeti uspravno“, kada jedni druge pozivamo na akciju i podržavamo. Solidarnost su svi ljudi i preduzetnici koji su podržali Centar u donatorskoj kapmanji i van nje. Solidarnost je akcija, a ne stajanje sa strane kada je nekome potrebna podrška. Solidarnost su ljudi okupljeni u nekoliko Facebook grupa koji izdvajaju svoje vreme i sredstva kako bi nesebično pomogli korisnicima humanitarnih fondacija. Solidarnost su svi preduzetnici koji doniraju svoje proizvode za humanitarne lajvove. Solidarnost su ljudi koji prate te lajvove i kupuju u njima. Solidarnost ima puno imena, Božica iz grupe Humanitarna knjižara, Jesena, Sneža, Branka, Sandra, Daniela i druge dame iz FB grupe Tim Tetke. Solidarnost je kada Vukijeva mama Jelena iz Zrenjanina zajedno sa svojim pratiocima na Instagramu obezbedi poteljinu za pedijatrijsko odeljenje Opštoj bolnici „Đorđe Jovanović“. Solidarnost je kada Nina Katana u spomen na ćerku Nađu organizuje akciju za mame pratilje u dečijoj bolnici u Novom Sadu, pa odziv bude toliki da nema gde sva da uskladišti. Solidarnost su ljudi okupljeni u FB grupi za lečenje maca od FIPa. A zajednica? Ukoliko želite da osetite moć i toplinu zajednice učestvujte u lajvovima Ivane i Patricije, Tamare i svih drugih mama koje uz podršku divnih ljudi skupljaju novac za lečenje svoje dece.
Kada je reč o Uncut zajednici, kroz vesele i duhovite natpise, želela sam da privučem ljude sa sličnim pogledom na svet – one koji veruju u optimizam, vedrinu i međusobno uvažavanje. Milisav mi neprocenjivo pomaže u tome, jer je on neverovatno biće, veoma pažljiv mačak koji na svet gleda pozitivno i ima dragocene umotvorine. On zna da je život dar i koristi svaki trenutak da u njemu uživa. Nešto što sam zapamtila iz hemije iz gimnazije je rečenica „Sličan se sličnom raduje.“, pa se tako prirodnim tokom oko Uncutovih kreacija okupila predivna grupa ljudi – oni koji vole život, ljude, životinje i svet. To su ljudi sa realističnim, ali i optimističnim pogledom na svet, koji ponosno dele slike svojih mačaka kako bi razveselili svet. Ljudi koji znaju da je izgreban nameštaj ništa naspram ljubavi koju mačka pruža. Takvi ljudi, svesni vrednosti jednostavne radosti i lakoće življenja su spremni priskočiti u svaku akciju koju pokrenem, podržati je i aktivno pozvati druge da učestvuju. Nadam se da osećaju moju zahvalnost za svaku podršku, podelu ili sviđ objave.
4. Koja su tvoja maštanja o pravednijem svetu?
Nekoliko puta su mi rekli da sam naivna jer verujem u promene – verovatno i jesam, ali to smatram komplimentom. Za mene pravedniji svet znači da svako dela u skladu sa svojim mogućnostima, da ostvari svoj potencijal i želje. Da se svako fokusira na ono što može, a ne na ono što ne može. Da svako radi šta želi sve dok to ne ugrožava drugog. Da ne čini ono što ne bi želeo da drugi njemu čine. Da svaka osoba dobije pomagalo koje joj odgovara, a ne koje joj pripada po pravilniku. Da nijedan lekar ne viče na pacijenta. Da nijedna bolesna osoba ne bude optužena da glumi, umišlja ili traži pažnju. Da ljudi uče do kraja života. Da nijedna beba ne postane korisnik fondacije zbog bahatog porođaja. Da ni jedan roditelj ne izgubi dete zbog loše organizacije i spore primene pravde. Da nijedna osoba ne mora da skuplja novac za lečenje preko fondacije. Da nijedan roditelj ne mora da piše poruke i moli ljude za donacije za lajv za lečenje. Da svako ima dom. Da niko ne bude gladan. Da nema abilizma. Da svaka odrasla osoba može slobodno da voli drugu odraslu osobu. Da se niko ne plaši za život zbog ljubavi. Da svako može slobodno da se drži za ruku. Da i studenti mogu da koriste liftove na svim fakultetima. Da se ženama u firmama ne meri potrošnja toalet papira. Da niko ne izgubi posao zbog trudnoće ili bolesti. Da sve bude pristupačno. Da nijedan korisnik invalidskih kolica ne čeka godinama rešenje za projekat za pristupačnost zgrade, dok gleda kako se dozvole za bašte kafića izdaju skoro na dnevnom nivou. Da se ne grade izdignute platforme za letnje bašte, da budu dostupne svima. Da svi ljudi shvate da smo po DNK 99.9% slični, da prestanu da se slave tih 0.1% različitosti. Da nema rata. Da svako ima pravo glasa. Da nijedna životinja, koju je čovek pripitomio i privržio sebi kroz vekove, ne bude napuštena. Da smo razumni da čuvamo planetu. Da niko zločin ne nazove nesrećom.
5. Za kraj ćemo se u stvari vratiti na početak – ideju da te intervjuišem dobila sam ne samo zbog tvoje solidarne akcije sa CŽU već i zbog jednog simpatičnog sna u kome se svađam sa nekim ko “Uncut” čita po engleski, kao “Ankat”, iako treba da ga čitamo kako i piše. Ko je uncut i kako doprinosi i pravednijem i veselijem svetu?
Uncut je sivačko dete koje se zadesilo u Novom Sadu. Dete koje je odraslo u porodici gde su se deca odgajala kao osobe, a ne kao princeza i naslednik, koje je ohrabrivano da uči, napreduje, razmišlja svojom glavom, bude odgovaran za svoje postupke, glasa ali ne bude član ni jedne partije. Dete koje je učeno da dela, a ne laprda. Dete koje je odraslo na Velikom bačkom kanalu, jer ko kao dete nauči da se ne boji drezge koja ga iz dubina golica po nogama dok pliva, taj se suočava sa životom bez straha. Dete koje ne zvoni nervozno zvoncetom na biciklu već raspevano viče „Može malo mesta“. Dete koje je osetilo svu ljubav ovog sveta, ali i nedaće koje su devedesete donele. Dete čiji je cilj da ne postane frustrirana odrasla osoba. E to dete je utkano u brend Uncut, kroz čije se dizajne sa humorom, samoironijom, svakodnevnim situacijama i ljubavlju prema životinjama trudim da širim osmehe i unesem radost u svakodnevicu. To dete me gleda i zbog njega želim da bojim svet vedrijim bojama.
VAŽNO: Centru Živeti uspravno i dalje je potrebna vaša podrška! Posetite njihov sajt i uključite se u akciju. Budite promena bez oklevanja!
Razgovor vodila: Galina Maksimović
