Dve decenije rada, borbe, podrške, solidarnosti. Stotine podržanih grupa, festivala, događaja i publikacija. Kako to sve prikazati?
Pa kroz timeline naravno! Kako bismo vam prikazali naš rad i razvoj kroz godine, kreirali smo timeline koji sumira ključne događaje i dostignuća RŽF-a tokom dve decenije. Svi događaji, ne samo što su obeležili poslednjih 20 godina našeg rada, već su postavili i temelje za uspešnih bar još 20!
Od 11. do 13. marta održan je prvi sastanak ženskih fondova i aktivistkinja grass-root organizacija iz Latinske Amerike i Evrope u Beogradu. Ovaj događaj je okupio 20 ženskih fondova i više od 45 partnerskih organizacija sa oba kontinenta. Istorijski sastanak inicijative On the Right Track ostavio je snažan utisak, sa preko 100 učesnica i učesnika koji su u solidarnosti podigli pesnice, pokazujući svoju želju da zajedno brane ljudska prava i demokratiju.
Učesnice/i su stigli iz svih krajeva ovih kontinenata: Gruzija, Kolumbija, Jermenija, Čile, Poljska, Brazil, Nemačka… ukupno iz 24 zemlje!
Zajedničke strategije od 2018. godine.
Sastanak je osmišljen u okviru međunarodne inicijative On the Right Track, koja se od 2018. godine bavi adresiranjem različitih manifestacija antirodnih pokreta. Tokom ovih godina, fokusirale smo se na izgradnju zajedničkih akcija i strategija kroz istraživanja, kolektivno mapiranje, komunikacije i narative, političko zagovaranje i antirasističke prakse.
Ovo je prvi put da smo prešle granice kako bismo diskutovale o našim vizijama i strategijama, okupljajući se u istom prostoru, što nam je omogućilo da ujedinimo političke vizije, razmislimo o svojim kontekstima i o sebi samima, i, iznad svega, da osetimo pripadnost istom međunarodnom pokretu, koji deluje obećavajuće moćno.
U duhu istorijske dimenzije ovog sastanka, u želji da takođe promenimo tok istorije ka društvu pravde, mira i jednakosti, prvo smo se bavile svojom trenutnom realnošću. Stoga je naš grupni rad uključivao mapiranje stanja stvari i fokusiranje na naše strategije. Kako odgovaramo na širok, kolektivan, efikasan način? Kako komuniciramo poruku da je drugačiji svet moguć, i kako to raditi bolje? Ovo su bila neka od pitanja koja su bila prisutna tokom našeg zajedničkog vremena.
Čuvarke demokratije
Paneli učesnika održani tokom skupa – fokusirani na pitanja protiv antirodnih politika i iz antirasističke perspektive – pomogli su nam da proširimo razumevanje gde se nalazimo, uključujući koje probleme treba rešiti i koje mostove treba izgraditi za širu inkluziju unutar pokreta i društava.
On the Right Track, panel diskusija “Amor Mundi: Who is Afraid of Democracy”, Beograd, mart 2024
Naš sastanak završen je javnim panelom pod nazivom Amor Mundi: Who is Afraid of Democracy. Ovaj panel pružio je publici uvide u probleme koji su u srcu naših zajedničkih napora – odbrana ljudskih prava i demokratije u oba regiona. Neizmerno smo zahvalni Sonji Korei (Sonia Correa), Džilijan Kejn (Gillian Kane) i Adriani Zaharijević, koje su govorile na ovom panelu, uz moderaciju Đurđe Trajković.
Menjamo istoriju zajedno
Kada je namera jasna, kada postoji odlučnost da se suprotstavimo dehumanizujućim antirodnim politikama, različiti jezici nisu prepreka. Ponosni smo što smo ovaj skup održali na tri jezika: španskom, engleskom i portugalskom! Takođe, cenimo neverbalne izraze u univerzalnom jeziku zajedničke emocije.
Između rada, teških razgovora, kao i kreativnih i maštovitih budućnosti koje možemo zajedno izgraditi, imale smo vremena za druženje, istraživanje delova istorije Beograda i Jugoslavije, i jednostavno za deljenje toplih trenutaka radosti u povezivanju.
Upravo ta radost što možemo biti zajedno dolazi kao naša snaga u ovim neizvesnim vremenima, kada je budućnost pokreta na kocki. Sigurne smo u jedno – ta budućnost mora biti zajednička, izgrađena na osnovama međunarodne solidarnosti, akciono orijentisana sa jasnim okvirima koji se suprotstavljaju nehumanim i gušećim antirodnim agendama.
I stići ćemo tamo: ako je bilo moguće napraviti ovaj istorijski korak zajedništva, možemo i dalje zajedno hodati istorijskim putem. Drugačiji svet je moguć!
Rekonstrukcija Ženski fond beskrajno je zahvalna svima koji su doprineli sastanku: koordinacionom timu OTRT (sa Fondo Alquimia i Fondo Lunaria), facilitatorkama Andrei Parra i Jeleni Đorđević, našim vrednim prevoditeljkama/iocima, našim dragim volonterkama, Mariji Jakovljević – našoj ekspertinji za dokumentaciju, svim učesnicama i gošćama, kao i svim našim saradnicama i saradnicima.
Aktivistička praksa nerazdvojna je od sticanja i deljenja znanja, a obrazovanje, pak, i dalje mnogima teško dostupno. Zbog toga već dve decenije dodeljujemo stipendije „Žarana Papić“, u pokušaju da podržimo aktivistkinje i akademkinje u obrazovanju da što efikasnije, promišljenije i direktnije deluju u pokretu.
Stipendije „Žarana Papić“ namenjene su pre svega aktivistkinjama feminističkog, ali i drugih progresivnih pokreta, za sticanje znanja u oblastima ženskih studija/studija roda. Prema mogućnostima, dodeljujemo stipendije i za druge lokalne i međunarodne programe koji služe aktivistkinjama u daljem društvenom radu. Pri dodeli stipendija, prednost dajemo kandidatkinjama koje su na bilo koji način marginalizovane, pogotovo finansijski.
Program stipendija služi nam i van praktičnih okvira – za promišljanje o dostupnosti nominalno besplatnog obrazovanja, za zamišljanje kako bi obrazovanje zaista trebalo da izgleda, šta mu nedostaje, a šta je vredno čuvanja, izučavanja i produbljivanja.
Ovaj program dodatno nam je drag zbog samoodrživosti koju je dosegao i to uz podršklu široke zajednice – ovaj program u potpunosti se finansira iz donacija pojedinki i pojedinaca i dokazuje kolektivnu moć udruženog i usmerenog ulaganja!
Prijave su otvorene do 31. maja do 16:00, a prijavljuješ se slanjem prijavnog formulara i svog CV-ja na adresu office@rwfund.org. Ovo je ujedno adresa na koju nam možeš pisati ako imaš nedoumice!
Kako se god menjala društvena situacija, izgleda da su ukorenjeni elementi brojnih problema nepromenljivi – nacionalizam, militarizam i rasizam. Ove se muke ukrštaju na nebrojene načine sa svim drugim vrstama represije, hrane ih i održavaju. Umršene u konce represije, nemamo izbora osim da pružimo direktan, konkretan i snažan otpor.
Upravo tome služi program Specijalni fokus: intervencijama u represivni kontekst, aktivističkom poentiranju, popločavanju puta ka pravednijem društvu. Pozivamo vas na hrabro, beskompromisno delovanje utemeljeno u razumevanju potreba svog okruženja, u bilo kom obliku koji vama odgovara. Solidarne, udružene, precizne spram stvarnosti, svaka od nas je važna u lancu promena ka prosperitetnom društvu mira, blagostanja i pravednih uslova života.
Bilo da delujete u okviru registrovane organizacije ili u okviru neformalnog kolektiva, vaše ideje za akcijanje su dobrodošle. Takođe, nije važno odakle dolazite, koliko imate godina ili prethodnog aktivističkog iskustva. Negde i nekad se mora početi! U slučaju nedostatka sredstava za podršku svim kvalitetnim aplikacijama, prednost ćemo ipak solidarno dati grupama iz geografski marginalizovanih sredina, kao i grupama koje se bore protiv višestrukih oblika represije.
Maksimalan iznos podrške je 450.000 RSD.
Ukoliko želite, priključite nam se na onlajn konsultacijama putem zum platforme:
16. maj u 17:00
17. maj u 11:00.
Prilikom konsultacija, detaljno predstavljamo program i odgovaramo na vaše nedoumice. Za konsultacije nam se javite putem mejla galina.maksimovic@rwfund.org i naznačite u kom terminu želite da prisustvujete kako bismo vam poslale adekvatan link.
Svoje prijave šaljite na mejl office@rwfund.org do 31. maja u 16:00.
Šta smo do sada podržavale? Čitajte o nekim do sada podržanim aktivnostima u rubrici Fokus na fokus!
U novom izdanju serijala Izvori epistemologije – Kritički život predstavljamo vam odlomke iz knjige Gaza – prekid tišine: Razmišljanja o otporu (Unsilencing Gaza: Reflections on Resistance), američke političke ekonomistkinje i akademkinje Sare Roj u prevodu Ane Imširović Đorđević.
I ovog 8. marta nastavljamo kontinuitet borbe, i ovaj istorijski i politički važan datum koristimo da ukažemo na probleme sa kojima se suočava najveći broj žena danas i POZIVAMO VAS DA NAM SE PRIDRUŽITE!
Ovoga puta kroz rubriku Gostujuća izdanja delimo sa vama publikaciju koja pokušava da odgovori na pitanja zašto nam je potrebno seksualno obrazovanje, i kako ono treba da izgleda? Istraživanje nudi pregled iskustava uvođenja seksualnog obrazovanja u Srbiji i u drugim državama uz preporuke za naredne korake. Publikaciju delimo uz razgovor sa autorkama iz Centra za društveni napredak.
1. Možda je izlišno u današnjem društvenom i političkom kontekstu pitati šta vas je motivisalo da se bavite temom seksualnog obrazovanja ali – šta vas je motivisalo? Da li ste imale konkretan “okidač” odnosno zašto ste smatrale da je neohodno da se bavite ovom temom?
Ono što nas je motivisalo pre svega jeste to što prepoznajemo potrebu za seksualnim obrazovanjem u školama. Jasno nam je da mladima često nisu dostupni kvalitetni izvori informacija kada su u pitanju seksualno i reproduktivno zdravlje, ali i teme koje se tiču međuljudskih odnosa i ljudskih prava. Ovi sadržaji najčešće izostaju iz nastave, ili se veoma ograničeno pominju, iako su veoma važni i korisni. Praksa u drugim zemljama takođe pokazuje da kvalitetno seksualno obrazovanje definitivno doprinosi smanjivanju polno prenosivih bolesti, maloletničkih trudnoća, kao i povećanju svesti mladih o svemu tome. Osim toga, uviđamo koliko je važno informisati i širu javnost o koristi i pozitivnim stranama seksualnog obrazovanja, s obzirom da je to tema koja je kod nas i dalje „tabu“.
2. Čak i kada je seksualno obrazovanje tema na institucionalnom nivou, ono se obično bavi pitanjima seksualno prenosivih bolesti, neželjenih trudnoća i sličnim stvarima, odnosno praktično se bavi širenjem straha od seksualnih odnosa. Vi u vašem radu spominjete i teme emocija, međuljudskih odnosa i komunikacije pristanka, želja i potreba – na koji način se ove teme doprinose kvalitetnijem seksualnom obrazovanju?
Smatramo da su u ovom kontekstu teme koje se bave očuvanjem sopstvenog zdravlja neodvojive od tema koje se tiču međuljudskih odnosa. Seksualno obrazovanje ne bi smelo da širi strah od seksualnih odnosa već da pomogne mladima da donose informisane odluke i očuvaju sopstveno zdravlje. To se postiže prenošenjem tačnih, naučno utemeljenih informacija, a ne zastrašivanjem i promocijom konzervatnivnih stavova o seksualnosti. Međutim, podjednako je važno preneti znanje o temama poput pristanka, kvalitetne komunikacije, sopstvenih prava, potreba i granica ali i prepoznavanju kada neko te granice i prava krši.
Teme koje se tiču polno prenosivih bolesti jesu donekle zastupljene u predmetima poput biologije, ali sve što se tiče građenja kvalitetnih međuljudskih odnosa uglavnom nedostaje. Oba ova aspekta seksualne edukacije su, naravno, veoma važna i bilo bi izuzetno korisno kada bi sve to moglo da se nađe u okviru jednog predmeta.
3. U poslednjih nekoliko godina i decenija bilo je više pokušaja uvođenja seksualnog obrazovanja u škole kao i nekolicina pilot projekata koji su, iako su davali pozitivne rezultate, ipak stopirani – zašto je po vašem mišljenju seksualno obrazovanje postalo goruća tema (dnevno)političke borbe i stvar zabrana i osude?
Naša perspektiva iz znanja koje smo prikupile kroz rad na ovoj temi jeste da se atmosfera dosta menja kako vreme prolazi. Od 2013. do 2016. smo imali program seksualnog obrazovanja u Vojvodini pod okriljem Sekretarijata za omladinu i sport, koji je sprovođen (doduše kao izborna aktivnost) sa vrlo malo negativnih reakcija u javnosti. Kako se vlast promenila, ovaj program nije dalje nastavljan – što nam donekle daje sliku o prioritetima trenutnih pokrajnskih vlasti. Poslednjih godina svedočimo usponu konzervativnih grupa i političkih partija u javnosti, kao i sve većem davanju na važnosti njihovim mišljenjima, što im daje veću moć da utiču na javne politike. Tako imamo 2017. godine njihovu uspešnu borbu protiv uvođenja obrazovnih paketa o seksualnom nasilju nad decom koje je razvio Incest trauma centar ili uspešnu promenu udžbenika iz biologije 2022. godine kroz koju su doveli do izbacivanja sadržaja vezanog za polnu i rodnu raznolikost kod ljudi. Srbija nije izolovana u ovom trendu uspona desnice – to jeste globalna tendencija – ali Srbija svakako predstavlja specifičan kontekst u kojem dominira etnički nacionalizam, pa se često i argumenti iz te perspektive koriste protiv seksualnog obrazovanja. Klasična priča o “zlu sa Zapada” koje želi da uništi srpski nacionalni korpus i koje je navodno krivo za belu kugu, što se može čuti svaki put kada se potegnu pitanja vezana za LGBT+ ili reproduktivna prava, se takođe poteže i kada je ova tema u pitanju. Tako da postoji određena kombinacija globalnih i nacionalnih trendova koja je nažalost blokirala napredak u ovom polju do sada.
4. Da li vas je nešto iznenadilo tokom istraživanja i pisanja publikacije? Šta biste izdvojile kao posebno bitno?
Smatramo da je inkluzivnost u seksualnom obrazovanju nešto što je posebno bitno. Mnogi programi o kojima smo istraživale se nisu dobro pokazali sa ove strane, s obzirom da su bili prilično isključivi kada su u pitanju manjinske grupe, a čak su i doprinosili tome da se pripadnici ovih grupa osećaju odbačeno i stigmatizovano. Dakle, s te strane vidimo koliko je važno da se uzmu u obzir i specifične situacije i potrebe različitih grupa učenika pri osmišljavanju programa.
5. Kakve su reakcije publike na javnim događajima koje ste organizovale? Da li su se javila neka dodatna pitanja kojima biste se bavile u budućnosti?
Reakcije publike na događajima su uglavnom bile prilično pozitivne. Deluje nam da postoji zainteresovanost za ovu temu, s obzirom da je publika na događajima aktivno učestvovala u diskusiji i postavljala pitanja. Jedno od pitanja za koju je postojalo primetno interesovanje publike tiče se reproduktivnih prava žena, te bismo se možda u budućnosti dodatno bavile ovim pitanjem.
Prošle godine smo kroz program Specijalni fokus podržale pozorišni projekat koji je posvećen postupcima uzbunjivanja i konceptu radikalne transparentnosti pod nazivom Pravićemo nešto o ratu, rodu i slobodi, zvaće se: Šta bi rekla Čelsi meni.
Iz dana u dan svedočimo urušavanju društ(a)va na temeljima nacionalizma, militarizma, rasizma, i možda se ponekad osećamo bespomoćnima da išta uradimo – a zar to nije upravo interes neoliberalnih elita koje proizvode siromaštvo, marginalizacije, ratove – da redukujemo svoje kapacitete za pobunu protiv nepravdi?
