Paola Petrić je je “nova žena za novo doba“, programska koordinatorka i zamenica direktora regionalne kancelarije Fondacije Heinricht Böll Stiftung (Srbija, Grna Gora i Kosovo). Paola se dugi niz godina bavi temama stambenih politika, zelenih ekonomija i rodne ravnopravnosti, ali i mnogim drugim važnim oblastima, a istovremeno je je i dugogodišnja individualna donatorka ženskom pokretu.
(more…)
Tania Turner je diplomirana sociološkinja i magistarka političkih i društevnih nauka na Univerzitetu u Meksiku (UNAM). Radila je kao analizantkinja za monitoring i evaluaciju u organizaciji Freedom House Mexico kao i u Research in Health and Demographics (Insad). Deo je Rizoma Kolektiva fokusiranog na tradicionalno znanje i urbano baštovanstvo.
(more…)
Alternativni kulturni centar “Heroj Maričić” je kolektiv koji se nalazi nedaleko od centra Kraljeva. Sazdan na ideji antifašizma, neformalni kolektiv okuplja raznoraznu ekipu kao i aktivnosti poput unplugged koncerata, kuvanja benefit večera za različite svrhe (npr. za postradale u poplavama), podržava mlade umetnice i umetnike iz lokalnih srednjih umetničkih škola iz cele Srbije u vidu izložbenog prostora, održava razna predavanja, fotografske radionice, mesto je distribucije obuće i odeće za romsko stanovništvo, a neretko je i prostor za druženje, ćaskanje kao i usputna stanica mnogih putnika namernika.
(more…)
Prijavite se za konkurs Specijalni fokus kroz koji možete realizovati svoje načine borbe protiv nacionalizma, militarizma, rasizma i srodnih problema!
(more…)
Informišite se o stipendijama „Žarana Papić“ i programu Studija roda na Fakultetu političkih nauka!
(more…)
U novom izdanju serijala Izvori epistemologije – Kritički život delimo sa vama tekst kritičke teoretičarke i feminističke filozofkinje Eve fon Redeker (Eva von Redecker), U senci prava svojine: neoautoritarnost kao odbrana fantomskog posedovanja, u prevodu Emilie Epštajn. Tekst je izvorno objavljen u žurnalu Critical Times, Volume 3, Issue 1 (April 2020).
(more…)
Drugi jul je, kasno popodne, ali sunce celog dana prži i ne posustaje. Ipak, u hladu KC Grada, na posustaje ni tim Rekonstrukcije Ženskog fonda, jer čeka nas prvo feminističko aktivističko-umetničko druženje posle gotovo dve i po godine! Da – Radost ludost je ponovo u gradu! Ove godine, festival je ujedno bio i završnica kampanje „Neustrašivo, kreativno i lokalno“ kroz koju smo prikupljale novac za program Specijalni fokus. Ali, pre svega je bio radosna i ludosna feministička rekonekcija!
Kao i posle svake Radosti ludosti, pune smo utisaka, kao i zahvalnosti zajednici sa kojom radimo i susrećemo se.
Svakako, zahvaljujemo se svojim prethodnicama, pre svega Zoe Gudović, na započinjanju i desetogodišnjem vođenju festivala.
Dalje, ništa bez velike zahvalnosti kolektivu Društvenog centra Oktobar, koji nas je uveo u radosno popodne raznovrsnom muzikom dok smo se okupljale/i, dok su prštali susreti osoba među kojima se mnoge dugo nisu videle.
Druženje smo nastavile promocijom novog RŽF izdanja, knjige Odri Lord – ZAMI: Novo čitanje mog imena. Zahvaljujemo se Katarini Lončarević i Đurđi Trajković na inspirativnom razgovoru o knjizi, kao i Ani Imširović Đorđević na vođenju razgovora. Svima koje/i su pribavile knjigu želimo da se nauživaju u štivu ovog leta, a ukoliko još nemate svoj primerak, javite nam se!
Usledila je projekcija filma Duga resa kolektiva Škart, šarmantnog jednočasovnog ispitivanja kako to rese donose nevolje, a kako radost i ludost u svakodnevnici. Zahvaljujemo se kolektivu Škart, kao i protagonistkinji filma, Milici Savić Mici, najpre zbog učešća u festivalu, a zatim i zbog tombole kojom su nas iznenadili, tokom koje je publika dobila svoje posebne rese dizajnirane za kvake.
Veliko hvala i Jugoslavu Hadžiću iz Hleb teatra, koji nam je izveo dramski i muzički deo iz predstave Marija Ručara – jer i kad se radujemo i ludujemo, ne zaboravljamo na radnice, njihova skrajnuta i oteta prava, što su teme kojima se ova predstava bavi.
Kada se sunce već malo smilovalo da zađe, došao je najveseliji deo večeri uz igru Feministkinje Vs. Čovečanstvo. Smeh, olakšanje, povezivanje kroz igru, da sve i svi damo sebi malo oduška. Najsmešniji par karata svečano je proglašen po odluci nasumičnog žirija iz publike i nagrađen pionirskom kapom i maramom. Hvala dragoj saradnici Katarini Popović na fenomenalnom dizajnu karata (uz jednako fenomenalan dizajn postera za Radost ludost). Možda su karte bile smešne same po sebi, ali uz Katin moćni dizajn bile su i superseksi!
Veče smo zatvorile takođe muzikalno – draga kantautorka Bojana Bulatović Bo razmrdala nas je svojim izborom pesama žena koje su potpune autorke svoje muzike, i hvala joj što nas je ispratila uz takve moćne tonove!
Za preukusne zalogajčiće između programa veliko hvala Bagel Бејгл!
Hvala i Bojani Janjić, koja nas je pratila tokom festivala i fotoaparatom lovila ključne trenutke.
Hvala još jednoj Bojani, Bojani Bojić, našoj volonterki koju ste susretale/i na RŽF štandu uz knjige, cegere i dragu nam donatorsku kutiju Cakanu – Bojana je celo veče strpljivo i posvećeno bila na visini zadatka!
Kad već pomenusmo Cakanu, i ona je bila vredna. U kancelariju se vratila sa 25.030 dinara! Kako je ovo bila završnica naše kampanje „Neustrašivo, kreativno i lokalno“, sav novac koji je Cakana prikupila ove večeri biće usmeren upravo u te svrhe – ka jednoj od hrabrih lokalnih akcija koje će biti podržane kroz program Specijalni fokus. Uz donacije prikupljene tokom ukupne kampanje, stigle smo do nezanemarljive cifre od 116.030 dinara.
Zahvaljujemo se svima na donacijama, bilo onlajn, bilo direktno Cakani, jer tim donacijama, bez obzira na iznos, iznova iskazujemo gest solidarnosti sa izuzetno važnim aktivističkim borbama – zato slavimo svaki doprinos kao vetar u jedra!
Na kraju, hvala svim gošćama i gostima na druženju – jedva čekamo da se ponovo okupimo!
Daleke 2010. godine prvi put smo vas pozvale na Radost ludost, na nastup umetnica ’sa periferije’, na nešto što će naredne decenije prerasti u festival proslave feminizma i aktivizma, angažovane umetnosti i bogatstva alternativnih prostora. Mnogo toga se promenilo od kada je naša nekadašnja koleginica Zoe Gudović osmislila prvo izdanje festivala – društveni, umetnički i drugi prostori slobode su suženi, aktivistkinje i aktivisti još više su izložene/i maltretmanima, od sistemske kriminalizacije solidarnosti do desničarskog nasilja, neoliberalizam steže da mislimo da ne može jače, iako sigurno može, prolazimo kroz više ukrštenih globalnih i užih kriza na koje svakodnevno odgovaramo koliko možemo. I treba nam pauza, makar na jedno popodne, trebaju nam druženje, solidarnost, radost i ludost!
(more…)
Progresivni pokreti jačaju i održavaju kontinuitet, između ostalog, deljenjem znanja i pravovremenog beleženja rada organizacija. Publikacija „Politika i rezilijencija ženske nevladine organizacije aktivne u oblasti seksualnog nasilja: Iskustvo Incest trauma centra, Beograd, Srbija“ doprinosi upravo ovome, a iako zasnovana na iskustvu rada jedne specifične organizacije, ipak sadrži nizove univerzalnijih informacija i mehanizama primenljivih na srodne organizacije, kao i neku vrstu radne sveske. Ovom prilikom delimo sa vama PDF publikacije uz razgovor sa ko-autorkom publikacije, dr Ljiljanom Bogavac.
1. Gotovo tri decenije posvećenog rada nemoguće je svesti na pojedinosti koje su ih obeležile, ali hajde da makar pokušamo da postavimo to pitanje – koji su momenti bili prelomni ili na drugi način značajni za vaš organizacioni i politički razvoj?
Kao ko-osnivačica Incest Trauma Centra – Beograd, ponosna sam na naš rad i rezultate, prvenstveno pouzdanost koju smo pružile deci i odraslim osobama koje su preživele seksualno nasilje. Kao ključne uticaje prepoznajem našu odluku da već sa osnivanjem postanemo deo anti-ratnog pokreta koji insistira na suočavanju s prošlošću počev od odgovornosti pojedinaca iz naše zemlje, da oduvek gromoglasno zagovaramo ljudska prava LGBT+ osoba, i da čuvamo svoj integritet i autonomiju bez obzira na cenu. Tako je i danas.
2. Iako je rad Incest Trauma Centra uže fokusiran na problem seksualnog nasilja, vaša organizacija je, kako se vidi i u publikaciji, sasvim uronjena u širi kontekst, i i te kako mari za anti-ratnu politiku, za LGBTQ+ prava, za jačanje otpora desnici. I takav holistički pristup radu je sve ređi među nevladinim organizacijama, što zbog diskontinuiteta u pokretu, što zbog preopterećenosti birokratijom koja sužava aktivizam, što iz nekih trećih razloga. Kako vi uspevate da održite taj višeaspekatni pristup, koji je, na kraju krajeva, i neophodan za sveobuhvatnije razumevanje seksualnog nasilja?
Nakon gotovo 30 godina, sigurna sam da je za nas u Incest Trauma Centru upravo ovaj vrednosni sistem naš osnovni identitet. Da, mi smo stručnjakinje u oblasti seksualnog nasilja. Ali radimo u društvenom kontekstu i stručnjakinje i aktivistkinje smo u jednom identitetu. Nema rodne ravnopravnosti dok se o seksualnom nasilju nad decom i ženama ne govori javno i glasno. Naše određenje je aktivan i u javnosti vidljiv odgovor nacionalizmu, desnoj opciji, crkvi u delu u kojem brutalno gazi ljudska prava žena i dece i krije seksualno zlostavljanje dece počinjeno od strane njenih zaposlenika. Odlučile smo se za izlaganje osoba koje su članice organizacije i izlaganje organizacije – jer živimo ove vrednosti.
3. U radu Incest Trauma Centra ističe se i praksa saradnje sa institucijama, što kroz treninge sa zaposlenima u institucijama, što kroz vaše inicijative koje podižete do najviših dostupnih institucionalnih nivoa. I to uspevate uprkos tome što ste od države i njenih službi ne jednom doživele, kako ste to opisale, „backlash zdravoj pameti“. Kako uz sve te prepreke uspevate da pronađete kanale za institucionalnu saradnju, te stavite delikatne i progresivne teme na njihove stolove?
Mnogo je promišljanja, analize, iza nas. O svakom koraku, svakom postupku koji smo napravile ili koji ćemo napraviti. Naše su odluke zasnovane na tome šta nam kao svoju potrebu saopštavaju deca i odrasle osobe koje su preživele seksualno nasilje. Ako su naše klijentkinje i klijenti uradili sve da prežive seksualno nasilje i odvažno se suočavaju sa dugotrajnim efektima seksualne traume – ko smo mi da kalkulišemo prema institucijama? Nismo se osnovale zbog organizacije ili sebe samih, nego zbog dece i žena čije je jedno životno iskustvo preživljeno seksualno nasilje. Naše samoorganizovanje je instrument za ciljeve koji štite interes dece i žena. Taj instrument smo nastojale da postane u pristupu mudar, a da je u svojoj suštini prožet visokom stručnošću u čije izgrađivanje smo mnogo uložile. Dakle, neophodno je aktuelno poznavati oblast kojom se bavite i stalno učiti o sistemu kojem se obraćamo. Duboko verujemo u svoje ulaganje u učenje i da će nam znanje doslovno u svemu pomoći.
4. Imate niz politika i procedura u koje su pretočene vaše vrednosti i principi, a jedna od njih je Politika brige o sebi kao pomagačicama aktivnim u oblasti seksualnog nasilja. Poslednjih godina, politike i prakse brige o sebi sve su zastupljenije u feminističkom pokretu, ali često izmičući sopstvenom političkom karakteru i često u oblicima koji nisu (sasvim) adekvatni, uz opasnost da budu i kontraproduktivni. Kako vi vidite smislenu organizacionu politiku brige o sebi, uz poseban osvrt na pomagačice aktivne u oblasti seksualnog nasilja?
Briga o sebi kao braniteljkama ljudskih prava je političko pitanje, politički stav na nivou organizacije i jednako na individualnom nivou. Društveni položaj braniteljki ženskih ljudskih prava koje su aktivne u oblasti seksualnog nasilja je jedna od prioritetnih oblasti rada u okviru Evropske ženske mreže protiv seksualnog nasilja, čija smo članica i organizacija-ko-osnivačica. U izradi politike organizacije, naše razmišljanje je da je neophodno obuhvatiti sistem vrednosti braniteljki, društvene promene koje su načinile kao rezultat svog rada, rizike kojima su izložene u radu i izvore lične snage i ranjivosti (uključujući ličnu predistoriju), preživljena iskustva nasilja upravo zbog toga što su braniteljke u oblasti seksualnog nasilja, zatim promene koje same kod sebe identifikuju da su nastale na ličnom nivou, u životu, kao rezultat rada na ovoj temi i koje načine brige o sebi i samozaštite saopštavaju da su koristile. Posebno, stalnim učenjem svih članica o temi organizacionog razvoja poboljšava se prognoza za postizanje adekvatne brige o sebi. O svemu više, i uz preporuke koje smo dale, može da se sazna iz naše prošlogodišnje publikacije „Društveni položaj, iskustva i snage braniteljki ljudskih prava aktivnih u oblasti seksualnog nasilja“ koju smo uz podršku Rekonstrukcije Ženskog fonda izdale na engleskom jeziku. Ona prati lična iskustva 12 braniteljki koje su ukupno 295 godina rada posvetile temi seksualnog nasilja, dobitnice su 28 nagrada lično za svoja postignuća, a još 20 nagrada su primile njihove organizacije.
5. U publikaciji se osvrćete i na „nefer utakmicu“ između ženskih organizacija, širenje glasina, rivalstvo itd. Iako se to u publikaciji odnosi na vaše organizaciono iskustvo, aplikabilno je na širi nivo – pokret je fragmentiran, u rivalstvu (nekad „svojevoljnom“, nekad donatorski nametnutom), kontaminiran ličnim konfliktima… Gde se to, prema vašem mišljenju, „pogrešno skrenulo“ na nivou pokreta? Koje su mere neophodne kako bi ženske organizacije (ponovo) izgradile autentična savezništva?
Za nas je odgovor jednostavan, a to je da sve polazi od osoba. Lični sistem vrednosti i da li ga živiš – o tome je reč. Svaka od nas u organizacijama i uopšte u ženskom pokretu, ima izbor bukvalno svakog dana svog života podsticati bilo šta negativno. Lično smo odgovorne. Svoju ličnu kulturu članice pokreta prenose na svoje organizacije, na mlade članice i sve koje se tek pridružuju pokretu. Svakog dana biramo hoćemo li fer postupati. Sve je do nas samih.
Publikaciju „Politika i rezilijencija ženske nevladine organizacije aktivne u oblasti seksualnog nasilja: Iskustvo Incest trauma centra, Beograd, Srbija“ autorki Dušice Popadić i dr Ljiljane Bogavac čitajte i preuzmite besplatno OVDE!
Razgovor vodila Galina Maksimović
