Blog

Kampanja “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama” se svake godine obeležava od 25. novembra, Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama do 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava. Kampanju u Srbiji obeležavaju ženske nevladine organizacije od 1995. godine i svaki put se bavi različitim aspektima društvenog problema nasilja nad ženama. 2009. godine pod nazivom „Nijedna žena manje, Nijedna mrtva više“, Kampanja skreće pažnju na ubistvo žena kao najdrastičniji oblik nasilja u partnerskim odnosima. U Srbiji, na svakih 10 dana jedna žena bude ubijena od strane sadašnjeg ili bivšeg partnera. Ove godine Kampanju organizuju Autonomni ženski centar, Mreža Žene protiv nasilja, Putujući feministički karavan i Rekonstrukcija Ženski fond u saradnji sa ženskim nevladinim organizacijama u 57 gradova, manjih mesta, nekoliko seoskih opština i romskih naselja.

Performans “Ako mrtve ustanemo”
Društveno angažovani performans o ubijenim ženama
Putujući Feministički karavan

Kampanja “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama” obuhvata nekoliko različitih akcija. Putujući ulični performans kroz gradove Srbije već sedam godina predstavlja centralni deo Kampanje. Svake godine ulični performans bavi se određenim aspektom društvenog problema muškog nasilja nad ženama.
Ovogodišnji ulični performans “Ako mrtve ustanemo” posvećen je  ubijenim ženama. Performans se pre svega bavi sudbinama žena ubijenih u javnim prostorima. Tokom 2008. godine u Srbiji je ubijeno 49 žena. Institucije države kao ni okolina nisu adekvatno reagovali na pozive za pomoć i zaštitu koje je većina ubijenih žena upućivala.
Performans “Ako mrtve ustanemo” kao direktna ulična akcija podseća nas da je ubistvo krajnja i najdrastičnija posledica muškog nasilja nad ženama.

Putujući performans je posetio sledeće gradove: Beograd, Novi Sad, Vranje, Niš, Leskovac.

Ovim društveno angažovanim  performansom smo se  trudile da priče koje su nevidljive, i koje mnogi ne čuju postavimo u javni prostor i direktno suočimo publiku i javnost da pitanje nasilja nad ženama ne sme ostati taboo tema i da se svako od nas mora angažovati, reagovati i biti svestan postojanja fenomena nasilja.

Ove godine razlog  da idemo u gradove u Srbiji kao što su Vranje, Niš, Leskovac, Novi Sad je zato što su u tim gradovima zabeležene najveće stope ubijenih žena.

25. novembra na Medjunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama održan je performans na Trgu republike u Beogradu. Vreme održavanja performansa u 17h pokazalo se kao strateški dobro vreme jer se dosta ljudi vraća sa posla ili iz škole. Posećenost ove godine je bila veoma velika.
Usled izvodjenja mogle su se čuti razne reakcije ljudi: „Ovo je strašno“, „Pa zar je stvarno toliko žena ubijeno?“, „Opet neka sekta“, „Joj, sve je to jezivo“.
Iz publike su se dve žene obratile za pomoć direktno aktiviskinjama Autonomnog ženskog centra, jer su se identifikovale sa pričom i uplašile za svoj život.

U ostalim gradovima po Srbiji, mogle smo da vidimo različite reakcije, ali i da čujemo razna iskustva.
U Novom Sadu se okupilo mnogo ljudi koji su prvo sa nevericom a posle i sa dubokim bolom gledali i slusali priče ubijenih žena koje su izgovarale glumice. Veliku netrpeljivost i uvrede iz publike uglavnom su se mogle čuti od mladih ljudi. Ali na veliko iznenadjenje nekolicina muškaraca je prišla i mladima objasnila da je nasilje ozbiljan društveni problem i da je tužno što je smrt žene koja dugo trpi nasilje za njih povod da se smeju ili dobacuju ružne reči.
I u Novom Sadu su se neke žene prepoznale, prišle aktiviskinjama i tražile pomoć.

U Vranju je bilo dirljivo i snažno. Tokom izvodjenja performansa publika kao da je znala da su neke od tih žena baš njihove sugradjanke, a možda i neka rodbina. Kao sastavni deo scenografije u performansu se nalazi i veliki spomenik posvećen ženama žrtvama porodičnog nasilja. Na spomeniku piše: U ZNAK SECANJA NA 49 ŽENA UBIJENIH U SRBIJI 2008. GODINE. Jedan mladić je prišao spomeniku u toku izvodjenja performansa i poljubio ga.
U Vranju su za godinu dana ubijene 4 žene na svirep način.

Na Niškom trgu se okupilo  mnogo ljudi, koji su bili zapanjeni informacijom koliko je žena ubijeno, ali i spremni da postavljaju pitanja posle performansa kako mogu da pomognu, kao i da se priključe akciji. Slika koja je bila upečatljiva tokom samog izvodjenja je žena koja sve vreme sedi na podu, plače i izgovara : “Ja sam sledeća.” Ubrzo su joj prišle aktiviskinje i pružile pomoć.

U Leskovcu je performans privukao veliku pažnju. Mladi ljudi su se raspitivali o prevenciji od nasilja, uzimali su pamflete koje su delile aktiviskinje. Snažne reakcije publike i ideja da svakom od nas može da se desi nasilje, ali da ima rešenje i da treba da reagujemo i da se borimo, ostavilo nas je u pozitivnom duhu da ovo što radimo ima kanal koji dobro i snažno komunicira sa publikom.

Ove godine performans je videlo oko 1500 ljudi.

Bitan aspekt našeg rada kada spajamo umetnost i aktivizam, je da prikažemo stanja, osećanja, javno progovorimo o nasilju nad ženama. Posle performansa nam žene stidljivo prilaze, traže informacije kako se njima može pomoći. Za razliku od predhodnih godina muškarci prilaze i pitaju za način da se uključe u naš rad i borbu protiv nasilja.

Zabrinjavajući podatak je koliko maldi nasilje pretvaraju u humor, i odnose se veoma agresivno kada čuju da svi treba da budemo uključeni u prevenciju i borbu protiv nasilja.
Kampanjom “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama” ženske organizacije zahtevaju efikasniju primenu zakona i pozivaju državne institucije da preuzmu odgovornost u sistemskoj zaštiti žena i dece od muškog nasilja.

Ove godine na pripremi i realizaciji performansa su učestvovale/i:
Režija: Ivana Koraksić
Glumice: Biljana Stanković- Lori, Vesna Bujošević, Saša Pokrajac, Ana Imširović
Scenario: Jelena Andjelovski
Scenografija: Marija Vidić
Tehnika: Nikola Cakić
Organizacija: Zoe Gudović
Fotografija: Biljana Rakočević

Perfromans se izveo na trgovima:
25.11. od 17-18h Beograd
27.11. od 17-18h Novi Sad
1.12. od 17-18h Vranje
2..12. od 17-18h Niš
3.12. od 17-18h Knjaževac

Tokom svih sedam godina rada Putujući feministički karavan je saradjivao sa mnogo ženskih  organizacija širom Srbije. To nas je sve vreme osnaživalo i davalo nam mogućnost da se povezujemo, širimo feminističke ideje, i da se zajedno borimo protiv nasilja.
Ove godine veliku zahvalnost, za predan rad i gostoprimstvo dugujemo grupama: NLO-Novosadska Lezbejska Organizacija-Novi Sad, SOS Vranje, SOS telefon Osvit, Žene za mir-Leskovac.

U saradnji sa Autonomnim ženskim centrom, Rekonstrukcijom Ženski fond, Mrežom đena protiv nasilja i Kulturnim centrom Rex, i ove godine uspešno smo realizovale kampanju.

Do  sada uradjeni performansi:

“Vidite li nasilje nad ženama”, “Zašto ih nema medju nama”, “One nemaju poverenje-zašto?”, “Crveni karton za nasilnike” , “Reagujmo dok ne bude kasno!”, “ Ne mogu da odem, zato što…” nastali su kao spoj umetnosti i aktivizma u cilju promene društvene svesti i društvenih odnosa.