RWF DEV

Category: 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama

  • Kampanja 16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama 2012

    Kampanja 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama u Srbiji, u organizaciji: Autonomni ženski centar (Beograd), Rekonstrukcija Ženski fond (Beograd), Umetničko aktivistička grupa ACT Women (Beograd), Mreža Žene protiv nasilja (Srbija), Žene u crnom (Beograd), Škart+Proba i još 50 ženskih organizacija imala je ove godine za cilj da prati tokove globalne kampanje sa temom Militarizam i nasilje nad ženama, koja je imala parolu: (more…)

  • 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama 2011

    Kampanja “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama, 2011” – (od 25. novembra do 10. decembra)

    Kampanja 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama u Srbiji, u organizaciji: Autonomni ženski centar (Beograd), Rekonstrukcija Ženski fond (Beograd), Umetničko aktivistička grupa ACT Women (Beograd) i Mreža Žene protiv nasilja (Srbija) i još 40 ženskih organizacija imala je ove godine za cilj da prati tokove globalne kampanje sa temom Militarizam i nasilje nad ženama, ali sa specijalnim fokusom na psihološko nasilje nad ženama.
    U okviru kampanje organizovale smo razne aktivnosti koje su bile usmerene ka javnosti, državnim institucijama ali i akcije koje su bile namenjene jačanju ženskih grupa i individualnom jačanju žena.
    U okviru kampanje Autonomni ženski centar je tražio dopunu Krivičnog zakonika RS, uvođenjem novog krivičnog dela Progаnjаnje
    U Srbiji je sve veći broj slučаjevа progаnjаnjа, od kojih su se neki nа žаlost zаvršili i sа smrtnim ishodom po osobu kojа je prаćenа. Žrtve progаnjаnjа ne uživаju nikаkvu zаštitu i prepuštene su nа milost i nemilost učinilаcа koji ne trpe nikаkvu krivičnu sаnkciju.
    Štampano je 50 000 letaka i distribuirano u blizu sto nevladinih organizacija i institucija u preko 77 gradova u Srbiji.
    Umetničko aktivistička grupa ACT Women u saradnji sa Deborom Hant (Deborah Hunt- osnivačica i umetnička direktorka Maskhunt Motions permanentne laboratorije pozorišnih predmeta), u režiji Dijane Milošević (Dah teatar, Beograd), pripremila je ulični performans “Umorne” posvećen psihološkom nasilju nad ženama.
    Performans prati transgeneracijski ženski prenos obaveza i očekivanja koje stvaraju umor.
    Performans izvode: Ana Imširović-Đorđević, Vesna Bujošević, Zorica Nikolić, Slađana Rackov.
    Inspirisane tekstom Jelene Anđelovski.
    Tehnika: Neven Bujošević.
    Fotografija: Biljana Rakočević.
    Video: Aleksandra Nestorov.
    Organizacija: Zoe Gudović
    Performans je gostovao u gradovima Srbije: 26.11. u 10h Vranje, SOS Vranje, 26.11. u 13h Leskovac, Žene za mir, 26.11. u 15h Niš, SOS telefon za Romkinje “Osvit”, 27.11. u 12.30h Vršac, 27.11. u 15h Kikinda, 02.12 Šid, 03.12. u 13h Lazarevac
    – Rad na performansu UMORNE !ove godine bio je podeljen na:
    •  Pripreme maski sa Deborom Hant
    •  Priprema performansa sa Deborom Hant i Dijanom Milošević
    •  Izvođenje u 8 gradova u Srbiji
    •  Medijska gostovanja
     Priprema maski sa Deborom Hunt je bilo putovanje kroz novo znanje i veštine. Debora je sa glumicama Act Women imala kreativni proces pravljenja maski, i prenošenja dragocenog znanja.
    Ono što i sama Debora Hunt kaže za maske – Maske poseduju sposobnost da otvaraju svetove; da prelaze jezičke i kulturne barijere. Naravno, pozorišne maske (nasuprot tradicionalnim koje imaju tačno određenu funkciju u zajednici ili kulturi) mogu da izraze širok spektar osećanja i stvore likove velike dubine; sve zavisi od toga kako dajete život maski uz pomoć sopstvenog tela i imaginacije. Mogu se upotrebiti da ukažu na društvene probleme, naravno, ali same maske su mediji… u mnogome poput filma… i njima možete stvoriti određeno raspoloženje, atmosferu… Najvažnije je stvoriti jedan zaokružen svet. A postoji mnoštvo načina da se govori o postojećim problemima… maske su samo jedan od načina.
    U toku priprema, a inspirisane tekstom Jelene Anđelovski , na radionici maski urađeni su karakteri bake, majke, devojke, i ćerke. Glumice Act Women su pored praktičnog znanja koje su stekle, a to je da izrade maske, imale priliku da prođu i trening rada sa maskama. Ovo jedinstveno iskustvo i znanje koje su dobile poslužiće u daljem kreativnom radu Act Women da nastave da dele znanje i sa drugima.
    U izradi performansa i samoj realizaciji doprinela je režija Dijane Milošević, rediteljke Dah teatra, koja je uspela da maske prilagodi temi psihološkog nasilja i da u 17 minuta, što je kratka pozorišna forma ponudimo informaciju o svakodnevici i radu žena i ženskog života.
    Ideja da se radi performans na temu UMORNE! i prikaže psihološko nasilje je bilo jako teško, jer nažalost veoma veliki broj žena ako ne i sve, su kroz određene periode u životu prošle taj tretman surove realnosti. A to su očekivanja da žene mogu sve, od toga da budu majke i domaćice, uspešne žene, do prenošenja tih modela na generacije koje dolaze, ćerke, unuke i sl. Krug očekivanja od društva do porodice, uglavnom je podrzumevao žrtvovanje žena u prilog boljeg života, gubila se autonomija, sloboda i pravo žena što dovodi do iscrpljenosti i umora.
    Reakacije ljudi na performans su različite od grada do grada. Act Women performanse izvodi na javnim mestima,ulicama, trgovima, pijacama.
    Ulica je otvoreni prostor. To je institucija za sebe. Publika kojoj se naši prerformansi obraćaju su građanke i građani koji možda nikad nisu otišli u pozorište, ili nikad nisu gledali baš ovakav sadržaj kao što su teme koje rade Act Women, a to su angažovani performansi protiv nasilja nad ženama.
    Premijera performansa je bila u Beogradu, 25. novembra,kada je Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. Veliki broj okupljenih je bio iznenađen da vidi performans sa maskama,što je dovelo do toga da se publika zainteresuje i dodje u što većem broju i ostane da isprati ceo događaj. Dosta medija je ostalo do kraja i snimili su ceo performans. Ljudi su pozitivno reagovali na maske. One su poput kapije koja vodi u neki drugačiji svet. Verovatno je stvar u tome što govore svima zajedničkim jezikom. One stvaraju prostor u kome možemo
    međusobno da se povezujemo, prostor u kome je sve moguće. Mogle su se videti reakcije ljudi na taj spoj maski i radnje i teksta koji govori o psihološkom nasilju nad ženama. Videlo se da su neke žene bile potrešene, plakale su i govorile:”Ovo je moj život, ja stalno radim, ne stajem.To se od mene očekuje!”, “Hvala vam što sam se na trenutak videla, ali ne znam šta da radim.”
    U Vranju smo igrale na pijaci. Bilo je zanimljivo na malom prostoru izvesti performans videti reakcije ljudi koji nikada do tada nisu videli ulični teatar sa maskama. Bilo je tehnički teško izvesti na pijaci performans, ljudi su dobacivali razne povike “Šta nam tu pokazujete nasilje.”,”Pa ja ovo radim svaki dan, naravno da sam umorna, ali ko me za to pita.”, određeni broj prolaznika i prolaznica je čak ulazio na scenu, uzimali su iz ruku rekvizite glumicama. Neke žene su nam prišle i tražile informacije gde mogu da prijave nasilje.
    Organizaciju u Vranju je radila Suzana Antić-Ristić i SOS Vranje te smo ih direktno na ulici uputile na njih.
    U Leskovcu smo performans posvetile dugogodišnjoj aktiviskinji koja je nažalost preminula prošle godine Neveni Kostić. Bilo je snažno, emotivno i osnažujuće za aktiviskinje Žena za mir. Publika koja je gledala performans je isto bila iznenađena da vidi maske, da na javnom prostoru tj. na platou ispred Kulturnog Centra Leskovac čuje rečenice ili gleda scene koje možda svakodnevno sebi ponavlja : “Umorna sam od života.” “Sve moram sama da uradim.” ”Kuća, deca, posao, kuća, deca, posao.”
    .U Nišu u organizaciji SOS telefona za Romkinje “Osvit”,izvele smo performans na Trgu Slobode. Zanimljivo je bilo da su se okupili mladi ljudi, koji su bili iznenađeni da vide maske, ali onda kada su shvatili o čemu se radi, rekli su da svaki dan gledaju njihove majke kako mnogo rade.
    Gostovanje u Vršcu i Kikindi nas je navelo na razmišljanje o daljoj strategiji rada po gradovima. Pošto je bila nedelja kada smo izvodile performans, malo ljudi je došlo da podrži akciju, ali nije ostalo nezapaženo, i bez reakcija. U Vršcu nam je prišla žena i rekla da je iz performansa videla kako muž sve vreme bije ženu, i da je njoj sve to poznato. Kada smo je upitale da li joj treba informacija o ženskim grupama i informacija o prevenciji od nasilja, ona je odbila. Često se dešava da žene od sramote ne mogu da progovore o situaciji nasilja iako ga trpe. U Kikindi se desilo da smo usled igranja performansa bile zapanjene nasilnim aktom koji se desio. Jedan kamion je usred performansa prešao preko scenografije i umalo zgazio glumice. Niti policija, niti iko iz nadležnih institucija nije bio tu da reaguje i da se napiše kazna za remećenje prijavljene akcije.
    U Šidu smo igrale performans na ulazu u pijacu, gde se okupio veliki broj aktiviskinja grupe Šidijanke, kao i mlade glumice i glumci Pozorišta lutaka , čiji direktor Cvetin Aničić nam je pomogao oko organizacije i bio velika podrška tokom našeg boravka u Šidu. Reakcije ljudi su opet izazvale dosta identifikovanja sa problemima ustaljenog ponavljanja obaveza, umora, psihološke torture. Žene su nam prilazile da traže savete, i odmah smo ih povezale sa Šidijankama. U jednom trenutko kada se završio performans ljudi sa pijace su nas zamolili da dodjemo do njih jer ne smeju da napuštaju tezge, ali bi da se upoznaju sa glumicama, i oduševili su se maskama.
    U Lazarevcu u organizaciji Arbol i Centra za socijalni rad imale smo prilike da gostujemo prvi put. Sjajnom organizacijom Tijane Ivković i Mirjam Radosavljević, okružene mnoštvom ljudi, koji su bili iznenadjeni da se u njihovom gradu dešava performans na ulici, završile smo i turneju tokom kampanje 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama. Tokom igranja performansa jedan muškarac je prošao na sred scene. Kada je zaustavljen i kada mu je rečeno da je upravo nasilno remetio izvodjenje performansa, rekao je jednom od organizatora “Hoćeš sad da ti polomim sve koske?“, nazivao je glumice pogrdnim imenima. Policija koja je došla na mesto igranja performansa nije reagovala, već je pustila nasilnika da prodje nekažnjeno.
    I dalje smo svesne da se sa problemom nasilja treba suocavati na svim nivoima, treba da krenemo od sebe i menjamo način ponašanja, da reagujemo ako čujemo ili vidimo nasilje, pa sve do institucija koje moraju da sprovode mere zaštite i nalaze najbolje metode za suzbijanje nasilja prema ženama.
     
    Rekacije organizacija sa kojima smo saradjivale tokom kapanje je da su se pozivi kako za pravna pitanja tako i na SOS linijama povećali.
    Autnonomni ženski centar je imao veliki broj poziva žena koje su tražile pomoć, i koje su se suočavale sa nasiljem, ali i konkretnim problemom proganjanja, sto je i bio fokus kampanje.
    Veliki broj medija je pokazao interesovanje i pratio kampanju ali i sam performans.
    Veliku zahvalnost za realizaciju performansa UMORNE! dugujemo: Dah Teatru, Pozorištu Boško Buha, Kulturnom centru Leskovac, Stevanu Pešoviću, Željku, svim aktivistkinjama i aktivistima koji su nas podržali i bili sa nama u gradovima gde smo gostovale, bez čije pomoći ne bismo uspešno izvele do kraja celu akciju!

  • 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama 2010

    Performans MOJE TELO MOJA TERITORIJA

    Društveno angažovani performans o seksualnom zlostavljanju žena

    Putujući Feministički karavan

    Obeležavanje medjunarodne kampanje 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama događa se u periodu od 25. novembra do 10. decembra 2010.  (more…)

  • 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama 2009

    Kampanja “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama” se svake godine obeležava od 25. novembra, Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama do 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava. Kampanju u Srbiji obeležavaju ženske nevladine organizacije od 1995. godine i svaki put se bavi različitim aspektima društvenog problema nasilja nad ženama. 2009. godine pod nazivom „Nijedna žena manje, Nijedna mrtva više“, Kampanja skreće pažnju na ubistvo žena kao najdrastičniji oblik nasilja u partnerskim odnosima. U Srbiji, na svakih 10 dana jedna žena bude ubijena od strane sadašnjeg ili bivšeg partnera. Ove godine Kampanju organizuju Autonomni ženski centar, Mreža Žene protiv nasilja, Putujući feministički karavan i Rekonstrukcija Ženski fond u saradnji sa ženskim nevladinim organizacijama u 57 gradova, manjih mesta, nekoliko seoskih opština i romskih naselja.

    Performans “Ako mrtve ustanemo”
    Društveno angažovani performans o ubijenim ženama
    Putujući Feministički karavan

    Kampanja “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama” obuhvata nekoliko različitih akcija. Putujući ulični performans kroz gradove Srbije već sedam godina predstavlja centralni deo Kampanje. Svake godine ulični performans bavi se određenim aspektom društvenog problema muškog nasilja nad ženama.
    Ovogodišnji ulični performans “Ako mrtve ustanemo” posvećen je  ubijenim ženama. Performans se pre svega bavi sudbinama žena ubijenih u javnim prostorima. Tokom 2008. godine u Srbiji je ubijeno 49 žena. Institucije države kao ni okolina nisu adekvatno reagovali na pozive za pomoć i zaštitu koje je većina ubijenih žena upućivala.
    Performans “Ako mrtve ustanemo” kao direktna ulična akcija podseća nas da je ubistvo krajnja i najdrastičnija posledica muškog nasilja nad ženama.

    Putujući performans je posetio sledeće gradove: Beograd, Novi Sad, Vranje, Niš, Leskovac.

    Ovim društveno angažovanim  performansom smo se  trudile da priče koje su nevidljive, i koje mnogi ne čuju postavimo u javni prostor i direktno suočimo publiku i javnost da pitanje nasilja nad ženama ne sme ostati taboo tema i da se svako od nas mora angažovati, reagovati i biti svestan postojanja fenomena nasilja.

    Ove godine razlog  da idemo u gradove u Srbiji kao što su Vranje, Niš, Leskovac, Novi Sad je zato što su u tim gradovima zabeležene najveće stope ubijenih žena.

    25. novembra na Medjunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama održan je performans na Trgu republike u Beogradu. Vreme održavanja performansa u 17h pokazalo se kao strateški dobro vreme jer se dosta ljudi vraća sa posla ili iz škole. Posećenost ove godine je bila veoma velika.
    Usled izvodjenja mogle su se čuti razne reakcije ljudi: „Ovo je strašno“, „Pa zar je stvarno toliko žena ubijeno?“, „Opet neka sekta“, „Joj, sve je to jezivo“.
    Iz publike su se dve žene obratile za pomoć direktno aktiviskinjama Autonomnog ženskog centra, jer su se identifikovale sa pričom i uplašile za svoj život.

    U ostalim gradovima po Srbiji, mogle smo da vidimo različite reakcije, ali i da čujemo razna iskustva.
    U Novom Sadu se okupilo mnogo ljudi koji su prvo sa nevericom a posle i sa dubokim bolom gledali i slusali priče ubijenih žena koje su izgovarale glumice. Veliku netrpeljivost i uvrede iz publike uglavnom su se mogle čuti od mladih ljudi. Ali na veliko iznenadjenje nekolicina muškaraca je prišla i mladima objasnila da je nasilje ozbiljan društveni problem i da je tužno što je smrt žene koja dugo trpi nasilje za njih povod da se smeju ili dobacuju ružne reči.
    I u Novom Sadu su se neke žene prepoznale, prišle aktiviskinjama i tražile pomoć.

    U Vranju je bilo dirljivo i snažno. Tokom izvodjenja performansa publika kao da je znala da su neke od tih žena baš njihove sugradjanke, a možda i neka rodbina. Kao sastavni deo scenografije u performansu se nalazi i veliki spomenik posvećen ženama žrtvama porodičnog nasilja. Na spomeniku piše: U ZNAK SECANJA NA 49 ŽENA UBIJENIH U SRBIJI 2008. GODINE. Jedan mladić je prišao spomeniku u toku izvodjenja performansa i poljubio ga.
    U Vranju su za godinu dana ubijene 4 žene na svirep način.

    Na Niškom trgu se okupilo  mnogo ljudi, koji su bili zapanjeni informacijom koliko je žena ubijeno, ali i spremni da postavljaju pitanja posle performansa kako mogu da pomognu, kao i da se priključe akciji. Slika koja je bila upečatljiva tokom samog izvodjenja je žena koja sve vreme sedi na podu, plače i izgovara : “Ja sam sledeća.” Ubrzo su joj prišle aktiviskinje i pružile pomoć.

    U Leskovcu je performans privukao veliku pažnju. Mladi ljudi su se raspitivali o prevenciji od nasilja, uzimali su pamflete koje su delile aktiviskinje. Snažne reakcije publike i ideja da svakom od nas može da se desi nasilje, ali da ima rešenje i da treba da reagujemo i da se borimo, ostavilo nas je u pozitivnom duhu da ovo što radimo ima kanal koji dobro i snažno komunicira sa publikom.

    Ove godine performans je videlo oko 1500 ljudi.

    Bitan aspekt našeg rada kada spajamo umetnost i aktivizam, je da prikažemo stanja, osećanja, javno progovorimo o nasilju nad ženama. Posle performansa nam žene stidljivo prilaze, traže informacije kako se njima može pomoći. Za razliku od predhodnih godina muškarci prilaze i pitaju za način da se uključe u naš rad i borbu protiv nasilja.

    Zabrinjavajući podatak je koliko maldi nasilje pretvaraju u humor, i odnose se veoma agresivno kada čuju da svi treba da budemo uključeni u prevenciju i borbu protiv nasilja.
    Kampanjom “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama” ženske organizacije zahtevaju efikasniju primenu zakona i pozivaju državne institucije da preuzmu odgovornost u sistemskoj zaštiti žena i dece od muškog nasilja.

    Ove godine na pripremi i realizaciji performansa su učestvovale/i:
    Režija: Ivana Koraksić
    Glumice: Biljana Stanković- Lori, Vesna Bujošević, Saša Pokrajac, Ana Imširović
    Scenario: Jelena Andjelovski
    Scenografija: Marija Vidić
    Tehnika: Nikola Cakić
    Organizacija: Zoe Gudović
    Fotografija: Biljana Rakočević

    Perfromans se izveo na trgovima:
    25.11. od 17-18h Beograd
    27.11. od 17-18h Novi Sad
    1.12. od 17-18h Vranje
    2..12. od 17-18h Niš
    3.12. od 17-18h Knjaževac

    Tokom svih sedam godina rada Putujući feministički karavan je saradjivao sa mnogo ženskih  organizacija širom Srbije. To nas je sve vreme osnaživalo i davalo nam mogućnost da se povezujemo, širimo feminističke ideje, i da se zajedno borimo protiv nasilja.
    Ove godine veliku zahvalnost, za predan rad i gostoprimstvo dugujemo grupama: NLO-Novosadska Lezbejska Organizacija-Novi Sad, SOS Vranje, SOS telefon Osvit, Žene za mir-Leskovac.

    U saradnji sa Autonomnim ženskim centrom, Rekonstrukcijom Ženski fond, Mrežom đena protiv nasilja i Kulturnim centrom Rex, i ove godine uspešno smo realizovale kampanju.

    Do  sada uradjeni performansi:

    “Vidite li nasilje nad ženama”, “Zašto ih nema medju nama”, “One nemaju poverenje-zašto?”, “Crveni karton za nasilnike” , “Reagujmo dok ne bude kasno!”, “ Ne mogu da odem, zato što…” nastali su kao spoj umetnosti i aktivizma u cilju promene društvene svesti i društvenih odnosa.

     

  • 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama 2008

    Кампања је била заснована на 60. годишњици Универзалне декларације о људским правима. Имајући то у виду, подсетиле смо јавност на свеобухватну платформу феминисткиња у Србији која је дефинисана и спровођена још од раних деведесетих година: против рата, национализма, расизма, свих облика дискриминације и насиља над женама.

    Кампанја 16 дана почива на стратегији кумулативног раста активности. Од ове године смо почеле да снимамо перформанс, што нам омогућава да га шалјемо у иностранство и приказујемо и међународној јавности. Снимак перформанса користе локалне групе у следећем циклусу кампање и то у местима где перформанс није физички гостовао. Дакле, уместо годишње ограниченог броја од 10 градова + Београд, перформанс је постао део шире кампање и много већи број публике га може видети и користити у различитим облицима (радионице, трибине, јавно приказивање, медији, итд). Кампања је такође задржала свој грађански и „grass’roots“профил, што је важна политичка порука.

    У оквиру овогодишнје кампанје, имали смо као и обично различите промо-материјале:

    – Леци (тираж је са 50.000 у претходној години, порастао на 70.000 у 2008), који су садржали цитате чланова из Универзалне Декларације о лјудским правима који се односе на насиље – да пошаљемо поруку да права припадају СВИМА, свим женама и да су обавезе СВИХ да та права поштују, и свих институција да та права заштите.

    – Видео филм – у трајанју од 14 минута , сниман током путујућег перформанса из 2007 , у коме су комбиноване разне секвенце са нјихових путованја, приказана различита места и различита публика.

    – Видео – 40 минута – снимак перформанса ДАХ театра урађен за потребе београдске (прве) промоције књиге “Женска страна рата” у издању Жена у црном, 26.фебруара 2008.

    – Путујући перформанс 2008 “Не могу да одем зато што …” – уживо је гостовао у: Београду, Великој Плани, Смедереву, Пожаревцу (у затвору за жене), Власотинцу, Нишу ( у центру града, у организацији Ромске женске групе), Новом Бечеју (испред зграде Општине, у организацији Ромске женске групе), Новом Саду, Панчеву (у ромском насељу), Лозници, Крушевцу. “Cilj performansa je da ukaže na čitav niz poteškoća sa kojima se susreće žena koja je zlostavljana, onoga trenutka kada odluči da napusti nasilni brak ili vezu.

    Dvadesetominutni performans prikazuje različite priče žena i ima za cilj takodje, da putem identifikacije, podigne svest i probudi dublje razumevanje o specifičnom položaju i potrebama žena koje pokušavaju da napuste svoje nasilne partnere. Jedan broj žena u našem društvu uspeva da napusti krug nasilja, ali mnoge žene i dalje ostaju sa svojim nasilnim partnerima dugi niz godina. Mnoge žene se više puta vraćaju u nasilne veze iz kojih su prvobitno otišle. Razlozi zbog kojih ih žene ne napuštaju su – višestruki.

    U Srbiji je porodično nasilje KRIVIČNO DELO. Da bismo razumele/razumeli položaj u kome se nalaze zlostavljane žene u našem društvu i na odgovarajući način ih podržali, umesto da se ljutimo na njih ili ih ignorišemo, smatramo da je istinski važno da razmotrimo čitav niz različitih razloga zbog koga žene ostaju sa svojim nasilnim partnerima. Porodična istorija nasilja, tretiranje partnera na idealizujući način, pogrešno
    traženje uzroka nasilja, nedostatak ličnog samopoštovanja samopouzdanja, ali i siromaštvo i nezaposlenost, nedostatak adekvatnih informacija, kao i efikasnih institucionalnih mehanizama, predstavljaju samo neke od razloga koji su osujećujući za izlazak žena iz začaranog kruga nasilja.”

    Локални медији су извештавали о Кампанји (новине, радио, телевизија, вести, интервјуи).
    Национална новинска агенција Тањуг је известила са догађаја организованог 4. децембра, у оквиру 16 дана кампање, где је премијерно емитован документарац о прошлогодишнјем перформансу, као и ретроспектива претходних кампања. Догађај је изазвао велико интересованје, посебно међу младим људима. Испод је линк за чланак који је објавио Тањуг :
    http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=12&dd=04&nav_id=332…

    Национални дневни лист Данас известио је о Кампанји 16 дана и перформансу у Београду.
    http://www.danas.rs/vesti/drustvo/problem_pravosudje_i_cutanje_zrtava.55…

    Представнице Жена на делу и Аутономног женског центра, наших партнерских организација у Кампањи, гостовале су у ТВ програму под називом “Увећање” на Б92 и то у ударном термину, 25. децембра, првог дана кампање.
    Представница Реконструкције Женски Фонд је гостовала у 50 – минутној радио емисији на националном Радио Београду 2, причајући о Кампањи и проблему насиља над женама.

  • 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama 2007

    Кампања “16 дана”

    Женске групе у Београду, симболично, укључилe су се у међународну кампању „16 дана активизма против насиља над женама“ на почетку 1991. Кампања је развијана квалитативно и квантитативно на националном нивоу и преко медија од 2002, са Аутономним женским центром, као координаторском организацијом. Реконструкција Женски фонд од њеног оснивања 2004, потврдила је партнерство са АЖЦ-ом и залагање за подршку кампањи, што је резултирало стабилним растом и довело Кампању на ниво високе медијске пажње и ангажовања. Укључивши групу Жене на делу у партнерство, које су одговорне за путујући уметнички перформанс, охрабриле смо процес локализације кампање широм Србије.

    2007, циљ кампање је позивање на јавну и институционалну одговорност – захтевајући јасну и свеобухватну политику против насиља над женама и имплементацију / побољшање / кохезију законодавства.

    Места путовања перформанса

    • Београд, 26.новембар
    • Лесковац, 28. новембар
    • Ниш, 28. новембар
    • Ужице, 30. новембар
    • Бачка Топола, 1. децембар
    • Нови Бечеј, 1. децембар
    • Нови Сад, 1. децембар
    • Велика Плана, 5. децембар
    • Смедерево, 5. децембар
    • Крушевац, 7. децембар

    Примери неких локалних кампања:

    • Ниш: четири локалне женске групе су учествовале: Удружење Ромкиња “Освит”, СОС телефон за жене и децу жртве насиља, Женски истраживачки центар за едукацију и комуникацију – Правна клиника за заштиту женских људских права на Правном факултету и Центар за девојке . Подељено је 3.200 летака. ТВ спот је емитован на две локалне телевизије. Организован је округли сто “Први корак за побољшање положаја Ромкиња у Нишу”, укључујући и проблем насиља над Ромкињама.
    • Смедерево: локална група “Женска мрежа Смедерева” организаторка локалне акције. 800 летака подељено. Видео клип и радио џингл емитовани на локалним ТВ и радио станицама. Активисткиње дале интервјуе за три локална медија. Координаторка програма локалне филантропије РЖФонда укључила представнике/це компаније U.S. STEEL (са седиштем у Смедереву) у догађај, што отвара комуникацију и могућности за под-регионалну подршку женским групама.
    • Велика Плана: “Жене у акцији” организовале семинар за представнике/це институција и невладиних организација из три општине: Рача, Петровац на Млави и Велика Плана. Учествовали на округлом столу у Новом Бечеју (као стална солидарна и менторска подршка новооснованом СОС телефону). Заједно са представницама АЖЦ-овог програма Женско здравље, промовисале нову публикацију “Насиље над женама, моја професионална одговорност”. Угостиле изложбу Инцест Траума Центра. Видео спот и радио џингл емитовани на 5 локалних медија. Подељено 1300 летака.
    • Нови Бечеј: “Удружење Рома”, женска група из Новог Бечеја угостила перформанс у једном од ромских насеља. 10. децембра су организовале у Градској кући у Новом Бечеју трибину под називом “Заједно против насиља”, где су најавиле почетак рада СОС телефона на мањинским језицима. Трибини је присуствовао заменик председника Општине, представници из покрајинских институција, као и локалног центра за социјални рад и полиције. Отворена је оштра дискусија око положаја Ромкиња у овој општини, скренута пажња на незаинтересованост институција да испуне своје обавезе у циљу побољшања сопственог рада и промене статуса кво. Присутне Ромкиње су истакле дубоку везу између сиромаштва и насиља.

    ПЕРФОРМАНС: РЕАГУЈМО, ДОК НЕ БУДЕ КАСНО! 
    Перформанс је документован у току процеса настајања, проба и током својих путовања по Србији, од стране уметнице која снимак даље уобличава. Друга сниматељска екипа је пратила перформанс одигран у Београду, Бачкој Тополи, Новом Бечеју и Новом Саду и тај материјал је укључен као део серијала о уличној уметности и емитован на ТВ Б92.

    Са Аутономним женским центром, поделиле смо трошкове изложбе “Оффбеат: Погледај и види насиље над женама” на којој су излагале признате уметнице из земље и иностранства приказујући на својим сликама или инсталацијама различите контексте који доводе или у којима се насиље одвија.

    Комплементарна са кампањом Савета Европе против насиља над женама у 2007, “16 дана” је привукла учешће високих представника/ца на нивоу државе: Заменица градоначелника Београда је отворила изложбу, расправа о насиљу над женама је организована у Скупштини Србије од стране Одбора за равноправност полова, итд

    Медијско учешће и покривеност су били високи. О Кампањи је извештавало 47 медија. Само у Београду су добијена медијска спонзорства од 36 медија.

    Могле бисмо рећи да је у 2007 години остварен јавни консензус о насиљу над женама као критичном питању. Активисткиње се залажу далје, за статус насиља над женама као политичког питања и за пуну државну одговорност.

  • 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama 2006

    Kampanju “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama” u Srbiji je I ove godine organizovao Autonomni Ženski centar u saradnji sa Ženama na delu, Rekonstrukcija Ženskim fondom I preko 50 ženskih nevladinih organizacija, aktivistkinja I aktivista u 40 gradova u Srbiji: Niš, Prijepolje, Vrbas, Kula, Srbobran, Bački Petrovac, Bačka Topola, Požarevac, Sombor, Subotica, Zrenjanin, Inđija, Grocka, Gornji Milanovac, Novi Bečej, Pirot, Negotin, Novi Pazar, Tutin, Leskovac, Vlasotince, Bor, Vranje, Knjaževac, Kruševac, Valjevo, Užice, Požega, Bajina Bašta, Kragujevac, Velika Plana, Smederevo, Loznica, Majdanpek, Subotica, Kikinda, Novi Sad, Zaječar, Čačak, Kraljevo.

    Odvijajući se usred predizborne kampanje za predstojeće parlamentarne izbore, Kampanja pod sloganom „VIDITE LI NASILJE NAD ŽENAMA”, imala je za cilj podizanje nivoa društvene i političke svesti o neophodnosti prevencije nasilja nad ženama, kao i skretanje pažnje na problem nepostojanja državne strategije i saradnje među odgovornim organima i institucijama. „Cilj kampanje je bio i da se građani/ke i žrtve/preživele pozovu da traže od države svoja prava na zaštitu”.

    Ove godine performans, kojim se obeležava početak kampanje, gostovao je u 10 gradova u Srbiji: 25.11. Beograd; 27.11. Novi Sad; 29.11. Velika Plana; 29.11. Kragujevac; 1.12. Novi Bečej; 2.12. Leskovac; 2.12. Niš; 6.12. Grocka; 8.12. Kruševac; 9.12. Užice, završivši se ponovnim izvođenjem u Beogradu, 10. decembra, na Međunarodni dan ljudskih prava

    “Cilj performansa je bio da simbolično predstavi život žena koje se svakodnevno suočavaju sa nasiljem, verujući da nemaju izbora, ali da pošalje pozitivnu poruku da se ulažu različiti napori da se nasilju stane na put. Ujedno, ideja je bila da se publika podstakne na razmišljanje o rasprostranjenosti nasilja, tako što je interaktivnost samog događaja trebalo da probudi i osećanje odgovornosti.”

    • Performans je izveden u organizaciji Žena na delu, a u saradnji sa Autonomnim Ženskim Centrom, Balkanskim fondom za podršku lokalnim inicijativama, Rekonstrukcija Ženskim Fondom i lokalnim ženskim grupama u kojima je performans održan.
    • MEDIJSKI SPONZORI
    • Kampanju je podržalo pedeset devet (59) medija i jedanaest (11) nevladinih organizacaija u Beogradu i Srbiji, što čini ukupno sedamdeset (70) sponzorstava
    • TELEVIZIJA – šest (6) Beograd, jedna (1) produkcijska kuća i petnaest (15) Srbija, ukupno dvadeset dva (22)
    • RADIO – četrnaest (14) Beograd i sedam (7) Srbija, ukupno dvadeset i jedan (21)
    • NOVINE – jedanaest (11) od kojih su sedam (7) nedeljnika i četiri (4) mesečnika; jedan (1) nedeljnik iz Srbije; ukupno dvanaest (12)
    • WEBSITE – četiri (4) komercijana i jedanaest (11) NVO, ukupno petnaest (15)
    • Kampanja je propraćena ukupno dvadeset jedan (21) put u dvanaest (12) štampanih medija i na šest (6) internet prezentacija različitih medija
    • Objavljeno je jedanaest (11) oglasa u devet (9) štampanih medija od kojih su dva medija dva (2) puta objavila oglas; objavljeno je osam (8) tekstova od kojih su šest (6) objavljena na internet prezentacijama; objaveljene su dve (2) najave

    Efekti: tokom kampanje AŽC je za jedan dan zabeležio ukupno 54 poziva, dolazaka, online savetovanja, što je pokazalo da je kampanja imala uticaja na žrtve/preživele i/ili druge osobe da prijave nasilje nad ženama.

    Dobijena su medijska sponzorstva u iznosu od € 102.807.

  • 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama 2005

    Autonomni ženski centar, mreža SOS telefona i ženskih grupa Srbije, Žene na delu, i Rekonstrukcija Ženski fond su i ove godine organizovali kampanju “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama”.

    Ovogodišnja Kampanja bila je posvećena promovisanju od skoro usvojenih mera zaštite protiv nasilja nad ženama koje su deo Porodičnog zakona, kao i sankcija za kršenje ovih mera, predviđenih Krivičnim zakonom. Kampanja pod sloganom “Crveni karton za nasilnike. Mere zaštite od nasilja postoje.” organizovana je u 50 gradova u Srbiji: Pirot, Negotin, Novi Pazar, Leskovac, Vlasotince, Bor, Majdanpek, Vranje, Trstenik, Kruševac, Dimitrovgrad, Valjevo, Kragujevac, Užice, Vršac, Zrenjanin, Velika Plana, Sombor, Požega, Loznica, Pančevo, Kikinda, Subotica, Prijepolje, Vrbas, Prokuplje, Požarevac, Zaječar, Priboj, Nova Varoš, Niš, Smederevo, Smederevska Palanka, Bajina Bašta, Arilje, Čajetina, Novi Sad, Lebane, Kosjerić, Donji Milanovac, Jagodina, Knjaževac, Ćuprija, Šabac, Seleuš, Knjaževac, Aranđelovac, Sremska Mitrovica i Beograd. Za potrebe Kampanje štampani su plakati (u tiražu od 2000 primeraka) i pamfleti (u tiražu od 50.000 primeraka) koji su sadržali mere zaštite od nasilja kao i kontakte svih ženskih nevladinih organizacija uključenih u mrežu SOS telefona i Skloništa u Srbiji. Dizajn plakata i pamfleta uradila je Marije Vidić, članice ženske grupe “Žene na delu” iz Beograda

    Takođe su urađeni i TV spot (u režiji Jelene Marković) i radio džingl, u trajanju od 20 sekundi. Spot i džingl su tokom Kampanje emitovani na 98 medija, što predstavlja 10% od ukupnog broja medija u Srbiji. U Beogradu je dobijeno medijsko sponzorstvo od 6 televizijskih i 10 radio stanica za besplatno emitovanje spota i džingla, i od 15 štampanih medija za objavljivanje oglasa, kao promotivnog materijala Kampanje. U ostalim gradovima Srbije, spot i džingl su emitovani na 25 TV i 36 radio stanica, a oglas je objavljen u 6 lokalnih listova, s tim što je uz jedno od izdanja lista “Užičke vesti”, podeljeno1000 primeraka pamfleta. Izvesno je da je broj medija koji su podržali Kampanju znatno veći, s obzirom da je svaka od lokalnih ženskih grupa takođe kontaktirala različite lokalne medije i uspela da od njih dobije medijsko sponzorstvo.

    Kao i svake godine, Žene na delu i ACT Women, izvele su ulične performanse, ovog puta u 8 gradova u Srbiji ( Beograd, Velika Plana, Leskovac, Zrenjanin, Užice, Valjevo, Sombor i Grocka). U performansu je prikazana neefikasnost institucija u rešavanju problema nasilja nad ženama i tražena je dosledna primena mera zaštite iz Porodičnog zakona. Reakcije publike koja se okupljala na gradskim trgovima, gde su performansi izvođeni, bile su odlične.

    U okviru Kampanje, ove godine su ženske grupe u saradnji sa Glasom razlike, organizovale Okrugle stolove u 5 gradova (Velika Plana, Leskovac i Vlasotince, Užice, Valjevo i Sombor) s ciljem stimulisanja i/ili produbljivanja saradnje između institucija i nevladinih organizacija u borbi protiv nasilja nad ženama.

    Ženska organizacija za zaštitu prava i podršku žena i dece sa invaliditetom “Iz kruga”, takođe je, kao doprinos ovogodišnjoj Kampanji, snimila radio džingl s ciljem osnaživanja invalitkinja da se bore za svoja prava. Džingl je emitovan na skoro 30 radio stanica širom Srbije.

    I ovog puta posebno ističemo volonterski rad svih organizacija koje su učestvovale u Kampanji i svima se zahvaljujemo.

  • 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama 2004

    ( 25. 11 – 10. 12. 2004.)

    IZVEŠTAJ

    Nacionalna kampanja “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama” sa porukom “One nemaju poverenja – Zašto?”, organizovana je u preko 45 gradova u Srbiji (Pirot, Negotin, Novi Pazar, Tutin, Leskovac, Vlasotince, Bor, Majdanpek, Vranje, Knjaževac, Trstenik, Kruševac, Dimitrovgrad, Valjevo, Kragujevac, Užice, Vršac, Zrenjanin, Velika Plana, Sombor, Požega, Ćuprija, Jagodina, Loznica, Pančevo, Kikinda, Petrovac na Mlavi, Subotica, Prijepolje, Vrbas, Prokuplje, Požarevac, Zaječar, Priboj, Nova Varoš, Niš, Smederevo, Smederevska Palanka, Bajina Bašta, Šabac, Arilje, Čajetina, Aranđelovac, Sremska Mitrovica, Seleuš, Novi Sad i Beograd). Ove godine, naglasak je stavljen na zdravstvene posledice nasilja, jer prema zvaničnim statistikama Autonomnog ženskog centra – Žensko zdravlje, svaka 4. žena u Srbiji doživela je fizičko nasilje od strane muškog člana porodice, svaka 5. ima teške telesne povrede, ali se 78% njih nikome ne obraća za pomoć.

    Nosilac kampanje, Autonomni ženski centar iz Beograda, uspešno je sarađivao sa mnogobrojnim ženskim grupama, koje su u svojim gradovima organizovale različite akcije: (deljenje pamfleta na glavnim ulicama, ispred gradskih institucija – opštine, suda, policije; postavljanje instalacija…). U Srbiji je podeljeno 40.000 letaka, a u Beogradu 5.000 .

    U sedam gradova (Beograd, Leskovac, Novi Sad, Zrenjanin, Užice, Velika Plana i Šid), na gradskim pijacama i trgovima, Žene na delu organizovale su ulični performans u izvođenju ACT Women i Akademskog pozorišta koji je izazvao različite reakcije prolaznika/ca.

    Za potrebe Kampanje, urađeni su tv spot (režirao ga je Milutin Petrović) i radio džingl (na srpskom i romskom jeziku) u trajanju od 20 sekundi, koji su tokom “16 dana” emitovani na 25 lokalnih i 2 beogradske televizije i 30 lokalnih i 14 beogradskih radio stanica . Za sva televizijska i radijska emitovanja spota i džingla, dobijena su medijska sponzorstva. Inače, tv spot su preuzeli iz zagrebačkog Centra za žene žrtve rata, kojim su promovisali kampanju u Hrvatskoj. Spot i džingl podeljeni su i novinarkama (25) koje su učestvovale na seminaru “Odgovornost medija i nasilje nad ženama”, 6. i 7. novembra 2004. u organizaciji “Rekonstrukcija Ženski fond”.

    Poslanicima u Parlamentu Srbije podeljeni su, prvog dana kampanje, pamfleti. Predsednica Odbora za rodnu ravnopravnost u Narodnoj skupštini, Leila Ruždić Trifunović, gostovala je 25. novembra, povodom početka kampanje u Beogradskoj hronici Prvog programa RTS-a i dala izjave za dnevne novine “Politika”, “Danas” i “Glas javnosti”. 25. novembra i 10. decembra, na Međunarodni dan ljudskih prava, u Parlamentu je, tim povodom, sazvana konferencija za novinare koji prate skupštinska dešavanja.

    Na sednici Skupštine Vojvodine koja je održana 3. decembra, poslanicima su podeljeni pamfleti uz propratni tekst o “16 dana aktivizma” i tekst muškog manifesta Španije protiv nasilja nad ženama. Na Međunarodni dan ljudskih prava, 10. decembar, organizovana je jednodnevna konferencija pod nazivom “Institucionalni modeli za rešavanje problema nasilja nad ženama”, na kojoj su svoje modele predstavili: Centar za socijalni rad Sombor, Savetovalište za brak i porodicu, Beograd i Autonomni ženski centar iz Beograda. Na konferenciji su bili prisutni predstavnici 35 centara za socijalni rad sa teritorije Vojvodine, 5 SOS telefona, kancelarije pokrajinskog ombudsmana i drugih pokrajinskih sekretarijata i organizacija za zaštitu ljudskih prava.Tokom kampanje, Centar za socijalni rad Sombor dobio je pomoć u iznosu od 50.000 dinara za Opštinski fond za žrtve nasilja u porodici, a novosadski SOS telefon 6.000 dinara za registrovanje i otvaranje žiro računa. Predstavnici Sekretarijata gostovali su u više televizijskih emisija posvećenih nasilju nad ženama, na lokalnim i regionalnim tv stanicama.

    Efekti: Za vreme trajanja kampanje, 112 žena je odlučilo da se javi Autonomnom ženskom centru po prvi put i zatraži pomoć. Inače se u ovom periodu AŽC-u javi u proseku 60 žena, međutim, zahvaljujući poruci koju su širom Srbije uspele da prenesu ženske grupe i mediji, taj broj se gotovo udvostručio.

    Rekonstrukcija Ženski fond finansijski je podržala izradu tv spota, radio džingla i štampanje dela tiraža pamfleta, kao promotivnog materijala kampanje; organizaciju seminara za novinare “Odgovornost medija i nasilje nad ženama” i putne troškove performansa. Deo tiraža, kao i kompletan performans, finansirao je Balkanski fond za podršku lokalnim inicijativama.

    Ovom prilikom, posebno ističemo volonterski rad članica Autonomnog ženskog centra (koordiniranje, logistika i osmišljavanje kampanje) i svih ostalih ženskih organizacija koje su učestvovale u kampanji.